"Volela sam jednom..."

            "Bila je zima '10-te. Tog jutra je padao prvi zimski sneg. A ja sam inače sa primorja, tako da je to bila atrakcija. Sneg je retko kad padao kod nas.
             Ustala sam se iz kreveta, skuvala sebi čaj, popela se na prozor i prislonila glavu uz staklo. Za mene nije bilo lepše stvari. Gledajući kako se pahulje sa neba spuštaju lagano kao perca, razmišljala sam o svom ljubavnom životu...
- Zašto ja nemam nekog kraj sebe? Sve moje drugarice imaju momke, samo ja nemam nekog ko bi to već lepo jutro učinio još lepšim.
- Možda sam prokleta? (upitala sam se)
- Ma šta ja lupetam! Da jesam, ne bi me na svakom koraku startovao po neki dečko...
I pored svih njih, ja sam tražila nešto drugačije... Nešto posebno.
Tražila sam nekog ko me neće startovati na prvu loptu i prodavati mi izlizane fore. Htela sam nekog ko bi imao dovoljno vremena da se trudi oko mene. Jer, razmišljala sam:
- Svi su oni šljakeri. Nikada ne odustaju. Ako sam ih jednom ili više puta zanimala, zanimaću ih uvek!
A opet, svi ti momci, udvarali su mi se ne zbog toga što su me poznavali, već zbog mog imena i prezimena. Da, ja im u neku ruku dođem kao reklama, jer su im životi toliko prazni, dosadni i nebini.
U takvom društvu nisam htela nikada da budem viđena...
Kad odjednom u naletu mojih misli, kroz prozor, ugledah crnog, mršavog muškarca. Na izgled običnog, ali meni skroz neobičnog.
- Ko je on?! Vidim ga prvi put u životu!
Zgrabila sam telefon i odmah nazvala drugaricu da je pitam za tog mladića!
- Naravno da znam ko je on! (izustila je kroz smeh)
- Pa ko je? Kako ga nisam nikada pre videla?!
- To je Ivan, a videti ga nisi mogla pre, jer je bio u Beogradu. Došao je ovde pre par dana...
- Spremi se i dođi kod mene! (drsko sam joj podviknula i spustila slušalicu)
Dok sam čekala da dođe, pomislila sam u sebi:
- On je prvi muškarac do sad koji me ni na sekundu nije pogledao. (a važila sam za najlepšu devojku u gradu)
Drugarica je nakon nekih pola sata stigla i verujte mi da sam napravila bolju istragu od FBI! Mnogo me je zanimao, a nije bio neki lepotan.

Iz dana u dan počeli smo da se srećemo po gradu malo češće, ali svaki put kao da je sakrivao pogled od mene.
Počela sam se preispitivati. Desetine i desetine pitanja sam sebi postavila, da bih na kraju došla do zaključka da očigledno on ima neki problem. Stidljivost verovatno. A ko bi rekao...
             Jedne večeri sam izašla u provod sa svojim drugaricama i naletela na njega, jer opet ponavljam ovo je mali primorski gradić gde svako svakog zna...
- Izvini, hteo bih da prođem, ako mogu? (obratio mi se)
- Nema problema. (nasmejala sam se, uputila mu 'moj' pogled i pustila ga da prođe)
Kako je noć odmicala, primetila sam da me posle svake čašice viskija sve upadljivije i provokativnije gleda. Gledala sam i ja njega, da se ne lažemo.
U jednom momentu je uzeo svoje piće, prišao za moj stol i rekao:
- Marija beše?
Zbunjeno sam ga pogledala i odgovorila:
- Izvini, a mi se znamo?
- Nismo se zvanično upoznali, ali ne brini, znam odlično ko si. A pretpostavljam da i ti znaš ko sam ja čim si mi uzvraćala poglede čitavu noć? (upitao me je)
U tom trenutku, kao da je vreme stalo. Ja sam gledala njemu u oči, on meni.
- Lepše zelene oči u životu nisam video... (nastavio je)
- Hvala Ivane. Imaš i ti lepe zelene oči. (nasmejala sam se)
- Imaš i lep osmeh koliko mogu da primetim... (nastavio je sa komplimentima)
Zatim se u jednom trenutku okrenuo i nestao bez traga.
Ubrzo zatim ja sam otišla kući, ali nisam mogla da zaspim. Nisam iz glave nikako mogla da izbacim tog šarmantnog mladića.
Danima zatim, u mislima mi je bio on... Ivan...
Imao je neobičan način udvaranja, a sve neobično mene privlači.
- Mislim da počinjem da se zaljubljujem u njega! Da li je to moguće? Na takav način?  O Bože...

Kasnije smo se sve više kretali po istm mestima, lokalima, u istim društvima, pa smo čak počeli i sami da izlazimo.
Danima smo znali da pričamo i da ne dosadimo jedno drugom. Bio mi je i više nego interesantan.
Jedne večeri smo šetali gradskim parkom i poljubili smo se. To mi je bio najlepši osećaj unazad 3 godine.
Odlučili smo da od te večeri budemo zajedno, ali da niko ne zna za nas. Držali smo do one stare, narodne: "Što manje ljudi zna da si srećan, duže ćeš srećan i biti." Stvarno je tako i bilo.
Prolazili su meseci, niko nije ni znao za nas, a nama je iz sekunde u sekundu bilo sve lepše i lepše.
Zavolela sam ga. Jako!

Nakon tih nekoliko meseci, odlučio je da ode za Beograd, sa obećanjem da će se brzo vratiti.
Kada je otišao, moj život je postao nekako pust i prazan. Sve mi se svodilo na školu, trening i kuću.
Brojala sam dane, pa čak i sate do njegovog povratka. Svaki minut daleko od njega činio mi se kao vek...
- Poludeću! Šta li on radi gore? Da li mu nedostajem?!
- Ma ne vredi da sebe ubijam tolikim sumnjama. Ja njemu verujem!
Da bih skrenula sebi misli s njega, odlučila sam da uđem na Facebook, da vidim šta ima novo.
Kad sam tamo imala što i videti!
-Moj Ivan se na slikama ljubi sa drugom devojkom?! Da li je to moguće?!
U tom trenutku me je nešto jako zabolelo... toliko jako da su mi suze krenule same od sebe...
I dan danas kad se setim te scene, obuzme me neki čudan osećaj. Nego da se vratim na priču.
Zgrabila sam telefon i nazvala ga!
Od tolikog mog jecanja, i sam je shvatio o čemu se radi, iako nisam mogla izustiti ni reč...
Spustila sam slušalicu i odlučila da mu se više nikada u životu ne javim.
Čula sam da se nedugo nakon našeg raskida smuvao sa tom devojkom, i to meni u inat, ali da nikada nije mene prestao da voli.
Dva meseca nakon toga, šetala sam sa drugaricom gradskim ulicama i naletela na njega. Prolazilo mi je svašta kroz glavu:
- Da li da ga ošamarim, jer je to zaslužio?! Ili da prođem pored njega i ispadnem veći čovek?
Ovo drugo sam uradila naravno.

Kako su dani prolazili, moja ljubav prema njemu je sve više i više rasla... Na kraju sam mu i oprostila, ali se nisam pomirila sa njim, mada sam to želela više od ičega.
Ponos me je uzeo pod svoje.
Posle njega sam imala još dva muškarca u životu, ali sam njega uvek nosila u srcu...
Danas, dve godine nakon svega toga, u meni se svaki put preokrene nešto kada ga vidim.
Volela sam jednom u životu tolikim intezitetom, a posle Ivana sam se zaklela da neću više nikada...."



                                                                                                          █║▌│█│║▌║││█║▌│║▌║ ©  Makica