Mesto na koje bih pobegla...

      Živim u malenoj Crnoj Gori, koja ima nepunih sedam stotina hiljada ljudi i ne tako razvijenu ekonomiju.
I ako sam još uvek mala, imam velike ambicije i snove, a u ovakvoj državi mislim da nemam mogućnosti da ostvarim bilo šta od već pomenutog. Stoga svake večeri pred spavanje, razmišljam i maštam o idealnom mestu za ispunjenje mojih snova, mestu na koje bih otišla... Mestu na koje bih najradije istog trenutka pobegla od ovog mizerluka i primitivizma, loših i zavidnih ljudi, i propalih pokušaja...
I eto ga!
    Njujork, grad koji nikada ne spava, to je grad iz mojih snova. To je mesto na koje želim otići.
Oduvek me je fascinirao njegov izgled, ulice prepune ljudi koji uvek negde žure, izlozi prepuni divne gadrerobe i cipela, pa čak i građevine koje s' godinama "rastu" sve više i više...
    Želim da uspem u životu, da ostvarim svoj "američki san"! Želim da jednoga dana vodim svoje preduzeće koje će se visoko plasirati na tržištu i biti među najboljima.
Da, to je ono što želim, da budem među najboljima, a to ovdje nikada ne bih uspela...
    S nemogućnostima ove propale države, ostaje mi samo da verujem u svoje sposobnosti, kvalitete i da uvek stojim iza svojih dela, s nadom da će mi se jednoga dana ostvariti ciljevi, a do tada ću i dalje svake večeri u svojim snovima da posećujem svoje idealno mesto za beg...
     

(odlomak iz mog pismenog zadatka na temu: "Mesto na koje bih pobegla...")