... noć je tekla regularno, uz par čaša Rose-a, neku večericu, kandele i prijatelje. Šalili smo se, pričali viceve, anegdote, onda me je On uhvatio za ruku i odveo na obalu, ispod restorana. Počeo je, onako pijan, da mi govori neke stvari i da me savetuje. Da je bilo ko drugi bio u pitanju, ne bih otišla, ali pošto je to bio On, dosta stariji od mene, znala sam da ima da mi kaže nešto mudro i iskusno.
Sat vremena kasnije, vratili smo se našim prijateljima i večeri, ali, svi su primetili da nama mesto nije za tim stolom. Potrebna nam je bila privatnost, jer, toliko toga je ostalo nedorečeno, skriveno, nedodirnuto... Imala sam žarku želju da poljubim te usne okvašene kvalitetnim vinom, da osetim te snažne muške ruke na svom telu, da nam se telesne energije spoje. Ali, plašila sam se... Imala sam osećaj da bi to između nas ličilo na Supernovu (najveću eksploziju u svemiru, nakon koje ne ostane ništa)...
Kao da me je osetio ili mi pročitao misli, pozdravio se sa prijateljima i kao grom iz vedra neba, uhvatio me za ruku i zamolio da prošetam obalom sa njim. Naravno, pristala sam.
Onako iscrpljeni od noći i duge šetnje po plaži, okvašeni rosom, odlučili smo opustiti se u baldahinu i gledati kako pun mesec obasjava more i brda... Zatvorila sam oči i pustila da me nosi trenutak. Šum talasa, mesečeva svetlost i On pored mene, koji je polako prislonio svoje prste na mom licu i laganim pokretima uz najlepše reči izmamio mi osmeh, koji je tu negde, već neko vreme skriven.
Osetili smo obostrano uzbuđenje, i ovaj put sam ja bila inicijator izraživši želju da budem njegova. Da, to je to! To je taj trenutak!
Vodili smo ljubav na plaži... Sve ostalo ću sačuvati za sebe, dok sa sigurnošću mogu reći da mi je to bila najlepša noć u životu.
Ako neko nekada i bude čitao ovo što sam napisala, ne želim da misli da je sve ovo previše dobro da bi bilo istinito, ili pak plod moje imaginacije. Ne, dragi moji, ovo je istina... Ne plašite se da osetite ljubav, strast, požudu... uživajte u trenutku, jer bolje da se sutra i pokajete zbog toga (mada nemoguće), nego da ceo život razmišljate: "Šta da sam se prepustio/la trenutku? Kako bi moj život izgledao sada? Da li bi se izrodila ljubav ili bi se sve završilo na tome?"
P.S. Ja i On smo još uvek u vezi i najsrećnija sam žena na svetu. :)
Sat vremena kasnije, vratili smo se našim prijateljima i večeri, ali, svi su primetili da nama mesto nije za tim stolom. Potrebna nam je bila privatnost, jer, toliko toga je ostalo nedorečeno, skriveno, nedodirnuto... Imala sam žarku želju da poljubim te usne okvašene kvalitetnim vinom, da osetim te snažne muške ruke na svom telu, da nam se telesne energije spoje. Ali, plašila sam se... Imala sam osećaj da bi to između nas ličilo na Supernovu (najveću eksploziju u svemiru, nakon koje ne ostane ništa)...
Kao da me je osetio ili mi pročitao misli, pozdravio se sa prijateljima i kao grom iz vedra neba, uhvatio me za ruku i zamolio da prošetam obalom sa njim. Naravno, pristala sam.
Onako iscrpljeni od noći i duge šetnje po plaži, okvašeni rosom, odlučili smo opustiti se u baldahinu i gledati kako pun mesec obasjava more i brda... Zatvorila sam oči i pustila da me nosi trenutak. Šum talasa, mesečeva svetlost i On pored mene, koji je polako prislonio svoje prste na mom licu i laganim pokretima uz najlepše reči izmamio mi osmeh, koji je tu negde, već neko vreme skriven.
Osetili smo obostrano uzbuđenje, i ovaj put sam ja bila inicijator izraživši želju da budem njegova. Da, to je to! To je taj trenutak!
Vodili smo ljubav na plaži... Sve ostalo ću sačuvati za sebe, dok sa sigurnošću mogu reći da mi je to bila najlepša noć u životu.
Ako neko nekada i bude čitao ovo što sam napisala, ne želim da misli da je sve ovo previše dobro da bi bilo istinito, ili pak plod moje imaginacije. Ne, dragi moji, ovo je istina... Ne plašite se da osetite ljubav, strast, požudu... uživajte u trenutku, jer bolje da se sutra i pokajete zbog toga (mada nemoguće), nego da ceo život razmišljate: "Šta da sam se prepustio/la trenutku? Kako bi moj život izgledao sada? Da li bi se izrodila ljubav ili bi se sve završilo na tome?"
P.S. Ja i On smo još uvek u vezi i najsrećnija sam žena na svetu. :)
Zdravo zelim da pohvalim vidovitu ruzu koja mi je pomogla u vezi mog deteta koje je imalo urok na sebi jos od malena..niko nije godinama mogao da mi pomogne u vezi toga sa cerkom. Muz me je ostavio samu sa detetom. I onda sam preko preporuke nasla majku Ruzu koja je jedina uspela da skine urok sa mog deteta i uspela je da mi vrati mog muza samo zahvaljujuci njoj imamo sada prelep zivot. Ako imate slicnih problema javite se njoj
ReplyDelete+381 61 10 14 283 VIBER