- Neki mi govore: "Uspori malo, izgorećes, I iza tebe će ostati samo pepeo."
Ja im kažem: "Neka. Bar će se znati da sam živela i da sam bila vatra.
A iza mnogih ostaje samo slinav trag kao iza puža...


-  Ti i ja ćemo uvek imati nedovršenog posla. I nakon poslednjeg zagrljaja i poljupca i nakon što kažemo: "Ovaj put je stvarno kraj.". I nakon što odeš njoj a ja njemu, samo je pitanje vremena kad ćemo se opet sresti i sve početi ponovo. Uvek ćeš imati ludu želju da sedneš u auto i dođeš do mene... Uvek ću imati potrebu da te zovem u gluvo doba noći jer želim da te vidim. Jer to smo mi... Puno više od prijateljstva, puno manje od ljubavi. 


-  Zašto žurimo iz detinjstva da odrastemo, a kad odrastemo, želeli bismo da opet budemo deca? 
Zašto trošimo zdravlje da bi stekli novac, a onda trošimo novac da bi vratili zdravlje? 
Razmišljamo teskobno o budućnosti zaboravljajući sadašnjost i na taj način ne živimo ni u sadašnjosti ni u budućnosti... 
Zašto?
...da naučiš da nikog ne možeš prisiliti da te voli - možeš samo da voliš.
Da naučiš da nije bogat onaj koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba...
Da je potrebno nekoliko sekundi da se povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči.
Da naučiš da oprastaš drugima, a da oprostiš sebi.
Da spoznaš da postoje osobe koje nežno vole - a da to ne znaju izreći...
Da novcem možeš kupiti sve osim sreće...
Da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o tebi, a ipak te voli.
Ljudi će zaboraviti šta si rekla, šta si stvorila, ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u nima probudila...


- Stavi šminku, obuci najlepšu haljinu, okupaj se najfinijim parfemom..
Ne daj da vide da si slomljena. Ta suza je bila tek dokaz da nisi od kamena, onako, bez srca...

-  I nikada ne pitam za nju, nikoga. Jer se bojim da će mi neko reći da je srećna. Onda ću se morati lažno nasmeati i reći da mi je drago. A nije mi drago, ne, nije. Znam da sam sebičan, ali ne želim da je srećna bez mene. Želim ja biti taj koji će izmamiti njen osmeh, koji će je čuvati i učiniti je srećnom. Želim, ali sada je kasno.

-  Nije ti svaka bila u riječima. Neka ti je bila i u srcu, ali si ćutio o njoj. Ja znam, i ti znaš, da se prave ljubavi ne spominju nikada i nikome...

-  Kada smo pile, rekli su : To su PIJANICE,
Kada smo lutale, rekli su:To su LUTALICE,
Kada smo ljubile, rekli su: To su KURVE,
Kada umremo, reći će: ONE su znale ŽIVETI...

-  Ponekad prepoznamo misli prolaznika, i ako mu uhvatimo samo pogled... Ponekad zavolimo nekog, a i da ga ne znamo... Ponekad nam osobe koje su nam kratko u životu postanu drage kao da su tu godinama... ali najćešće onog ko je pored nas ne čujemo, ne pokazemo našu ljubav... i ne primetimo da je postao deo nas, bez koga ne možemo...

-  Bože, ispustio sam iz ruku jedinu osobu kojoj je ikad bilo zapravo stalo do mene. Jedinu osobu koja je znala slušati me i svojom tišinom mi reći puno toga. Osobu koja je uvek imala volje i snage za ovakvog ludaka koji joj se javi samo kad ne zna kuda će sa sobom. Osoba koja mi je razotkrila sve moje strahove, želje i najskrivenije vrline...

-  Ne znam kakva je sada, ja je pamtim po lepoti. I po izrazu patnje na licu kakvo nikad više nisam video, niti sam dugo mogao da ga zaboravim, jer sam tu patnju ja prouzrokovao. Zbog te žene, jedine koju sam voleo u životu, nisam se oženio. Zbog nje, izgubljene, zbog nje otete, postao sam tvrđi i zatvoreniji prema svakome: oseećao sam se poharan, i nisam davao ni drugima što nisam mogao dati njoj. Možda sam se svetio sebi, ili ljudima, nehotice, i ne znajući. Bolela me, odsutna...

-  Znao sam da joj se polako uvlačim pod kožu. Još jedna klinka, mislio sam, lako će pasti na svaku moju reč. Uvukao sam joj se pod kožu, tiho, lopovskim koracima ušao joj u san, i tamo i ostao. Ostao zarobljen između njenog ponosa i moje želje. Njenog neukrotivog inata i mog egoizma. Što sam više bežao, više sam je želio. Što se više vraćala, sve više sam je terao. Igrali smo igru u kojoj nijedno nije pokazivalo emocije, držali smo se onog ko prvi kaže ''volim te'', gubi. I nijedno od nas nije izgubilo, a iz bitke smo izašli poraženi oboje. Ona je ostala ukočena dama, puna inata, a ja.. Ja sam, eto, ostao srcem tamo negde kod nje, a telom svake noći kod druge. A ona? Srce je sa sobom ponela, nije ga ostavila kod mene. A ni telo ne daje nikom. Rekla je davno, dok sam skidao pahulje s njenih usana da ona ide u paketu. Ne ide telo bez srca, a ni srce bez tela. Ja sam se nasmejao, i mangupski rekao "Kako divan paket", ni svestan koliko ću dugo posle da se sjećam svake njene reči. 

-  Veceras imam samo jednu želju...da u sebi uvek nađem snage i odlučnosti da bih mogla da idem dalje šta god se dogodilo...
Znam, trebaće mi... Kažu da nema slučajnosti, a ja se tome ne protivim... i zaista nema...
Ali, eto, nekad se desi da sudbina, ne ona velika koja nam određuje hoće li postojati sutra, već ona malecka, koja nam put posipa trnjem i zvezdicama... u zavisnosti od toga jesmo li se osmehivali dovoljno iskreno da bi nešto lepo zaslužili... uplete svoje prste, a nama zaplete osećanja, želje i strasti da više ne znamo zašto stojimo tu gde jesmo, umesto da jurimo u susret nekoj drugoj nevolji...
Znam, mnogo sam nerazumljiva večeras... opet kažem, ko me razume- shvatiće, ko ne razume, neće ni uz objašnjenje... 

- Ponosna sam grešnica između puno lažnih svetica.